Želim pravo na svoje telo
kada ga ti imaš na tvoje,
delimo nade, strahove iste
hoću i pravo za svoje!
Hoću pravo da dam ti sebe,
a da ne kažeš da sam ti dala!
jer ti meni sebe kad daješ
ja opet kažem, ja sam mu dala
Uzimaš pravo na moju čednost
telom ti dušu dajem
i želim pravo da se skinem
jer i ti se meni daješ!
Ti imaš pravo, a ja nemam
da cenjen čovek budeš
jer uzimaš sreću i moje pravo
da i ja cenjena budem.
Pa makar dala i sto puta
nešto što samo je moje,
Vrati mi pravo na moje telo
jer želim da bude tvoje!
Nadanja ista, strahovi isti,
al' lažni moral zaludi,
vrati mi pravo nad mojim telom
daj se i srećan budi!
Ničeg mi nije žao
Ničeg mi nije žao...
Bila sam tu gde treba.
Nije mi odnelo ništa,
što volim te do neba.
Minuti, godine, dani,
iscureli uz tebe...
Ničeg mi nije žao,
volim te kao sebe.
Ako je sve u glavi,
i sudbina ne postoji.
Da l' put imaju misli
i osećaji moji?
Mirna sam. Setna.
Skoro da i ne boli.
i nikada neću da žalim
zato što čudno volim.
Ako putuju misli,
ka tvrdom srcu tvome
Osećaš li čežnju
Čuješ li moje snove?
kako da žalim vreme
koje sam tebi dala?
Kad sam za to vreme
sebe upoznala..
Nije mi jasno samo
kada duša zaboli,
da l' mi je to u glavi,
ili osećaji tvoji?
Da li ti šaljem misli
zadrhtim kada stignu
ili me sećanja mlate
i iznova me stižu
Svejedno neću da žalim!
Ako je sve u glavi..
i kada boli rastem
Znaću kad dođe pravi.
