Pružiću ti uvid u moje mane. Možda misliš da mi u ovom “čovek je čoveku vuk” svetu to i nije baš pametno, ali ne nadaj se. Ja sam ih svesna i zato mi ne mozeš ništa.
Možeš pomisliti da to sto zelim da podelim svoje mane sa tobom govori o mojim dobrim osobinama, kao sto su iskrenost, otvorenost, lisenost svake stege i predrasudnosti, lisenost zavisnosti od misljenja drugih, ali..varas se. To govori o mojoj mani zvanoj – proracunatost. Prepredenost je jaka rec. Ostra.. Boli kao samar obrusen na lice pravednika. Uvek sam se jezila od te reci, uvek je nosila negativnu i mracnu konotaciju sa sobom. Iskvarenu. Trulu. Medjutim, proracunatost mi je nekako blaza, moze biti pozeljna i pametna. Moze biti iz dobrih pobuda. Zvucim kao da opravdavam sebe. Spiram boje pojmovima, slikam svoje mane vodenim bojama. Ali ako je pametan onaj koji zna da nista ne zna, onda je i dobar onaj koji zna da nije, a zeli da bude.
Dakle, ko su ti koji racunaju, kalkulisu, premisljaju se, dovijaju se, smisljaju, vide posledicu, a zatim traze nacin da do nje dovedu? To su oni koji imaju neki cilj, neku zelju, neki interes, neku pobudu. Ja racunam da cu, otvorivsi knjigu svojih slabosti sa svojerucnim potpisom na dnu stranice zainteresovati, zaintrigirati, privuci paznju. Jos jedna osobina koja se smatra losom. Kad razmisljam o tome, cini mi se kao da je to posledica uticaja hriscanske doktrine u kojoj smo mi na ovim prostorima odgajani. Protestanti to ne smatraju za manu. Da ne budem izvucena iz konteksta, ja volim i verujem u mnoge hriscanske postulate – ljubav, veru i nadu. Ali skromnost i poniznost ne posedujem, sto mozda i nije tako lose, s obzirom na trenutni poredak stvari u kome su mi to jedine dve osobine kojih mi manjka koje mi pomazu da iscrtam i objasnim sebi svoj identitet, koji je tesko stvoriti i odrzati u svetu masovne kulture, masovnih i formalizovanih obrazaca ponasanja, masovne gluposti.
Eto, to sam ja iza kulisa, u svojoj svesti svaki put dok razgovaram sa tobom. Kulise su svaka rec koju izgovorim, svaki pokret koji nacinim, svaki pogled koji ti uputim. Mada to i nisu neke reci, fali im živost, formalne su. Mada to i nije neki pokret, okovan mentalnim lancima, stamenoscu i suzdržanošću. Jedino je pogled autentican, to ne umem da sakrijem. Ja sam arogantna i nadmena. Pokazujem ti to svojim drzanjem. Pokazujem ti to uskracujuci ti reci koje bih mogla s tobom da podelim, vredjajuci te standardnim ispraznim recenicama koje bude nista drugo do neprijateljstvo, otudjenost i očaj.
Nisi ti u pitanju, ja sam. Nema nista u tebi pokvareno sto me navodi na takav stav. Osim toga sto te ne volim.
Jednom kad te budem upoznala i odabrala kao steciste svoje ljubavi, pokazacu ti druge mane. Takodje neprihvacene u drustvu, neprikladne, glupe. Voleću te i izgorecu od te ljubavi. Svu svoju životnu energiju usmeriću ka tebi. Nećes videti ni doživeti nista sto te nece naterati na pokret. Plakacu, smejacu se, vristacu, grebacu, vikacu, tepacu ti. Bicu ljubomorna, povredjena kad umislim da ne vidis sta radim zbog tebe. To će te ili izmožditi, ili ćes znati da koristiš moju energiju kad tebi ponestane tvoje.
Društvo misli da svoje mane treba da iskazujem obrnutim redosledom.
Da budem lažno srdačna, ljubazna, nasmejana, otvorena, uvek tu – za nekog koga ne volim.
Da budem ponosna, suzdržana, stamena, stabilna, hladna, zatvorena – prema onom koga volim. Da mu ne kažem šta mislim ako on ne misli to isto. Da mu ne kažem sta osećam, za slučaj da on ne oseća to isto. Da sačuvam ponos?
Al’ sta je ponos? Ponos je ono sto ja osećam na svoju sposobnost da ispoljavam sopstveni katalog mana prema ljudima baš ovim redosledom kojim to radim.
Sanjala sam noćas svoju prvu ljubav i nije me sramota da to kažem. On može samo da mi zahvali što uvećavam njegovo postojanje. Što ne postoji samo za sebe, samo u svom telu, nije viđen samo svojim očima, nije vođen samo svojim snovima, nije tu na svetu samo za one ruke sa kojima se rukuje i ona usta sa kojima u fizičkom prostoru i vremenu razmenjuje misli. Postoji i u paralelnom svetu, u podsvesti svih onih koje ga sanjaju… A šta ima lepše za samosvesne, arogantne osobe kakva sam ja, nego da budu prisutne svuda i u svačijoj glavi.
To zadovoljstvo umem da pružim i ja drugim osobama koje su poput mene.
Zadrži kusur!
Нема коментара:
Постави коментар